"Po tom viđenju, svako može i treba da radi ono što mu se sviđa, bez uzdržavanja ili ograničavanja. Ali, iz toga, tvrdi se, ne nastaje nikakav haos, nikakva društvena džungla u kojoj pobeđuje jači i bezobzirniji egoizam. Ne, nekakva tajanstvena «nevidljiva ruka» učiniće da kao rezultat te sume sebičnosti nastane skladna i napredna društvena zajednica...Pojaviće se «nevidljiva ruka» i pobrinuti se za sve: da svako ima posla; da svako ima dom; da deca imaju parkove; da bude dovoljno hleba i vina za sve. Jer, sve će to iz ničega da stvori novi Mesija – nevidljiva ruka!"
'Nevidljiva ruka' ne postoji niti stvara bilo sta. 'Nevidljiva ruka' je samo opis elementarne cinjenice da delatnost motivisana sebicnim motivima moze da bude drustveno korisna. Na primer, pekar pece hleb da bi zaradio novac, ali istovremeno obezbedjuje hranu za druge ljude (ili vi mislite da pekar pece hleb da bi bio drustveno koristan?). Iz toga ne sledi prakticno nista sto ste u ovom tekstu napisali, a pogotovo ne da svako moze da "radi sta hoce". Naprotiv, svako mora da radi nesto sto je korisno za druge da bi sam imao sta da ponudi na trzistu u razmenu za ono sto je njemu potrebno. Pekar ne moze da ne pravi hleb (ili nesto drugo sto je drugim ljudima potrebno), jer u suprotnom nece moci da plati sve ostalo sto mu je potrebno za zivot, od prebivalista pa nadalje.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 05 oktobar 2008 23:06
druga Srbija = evronacionalisti
"Jedini okvir koji treba da postoji nalazi se na globalnom nivou, i ima vid svetskog tržišta, na kome vlada najveća i najbolja «nevidljiva ruka». Dosadašnje zajednice su, zapravo, tradicionalističke, anahrone i represivne tvorevine, koje se moraju zameniti otvorenim agregatima (skupovima) slobodnih individuuma. Razvijene zemlje, poput EU ili SAD, već su dostigle taj stupanj slobode. U njima više nema tradicionalnih zajednica, pa nema ni tradicionalnih ideologija."
Prvo, SAD su konzervativno, religiozno i patriotsko drustvo. Svakom politicaru kojem bi palo na pamet da zagovara nekakvu svetsku drzavu ili samo uniju sa Kanadom i Meksikom bila bi odmah navucena ludacka kosulja. Amerikanci ne priznaju ni medjunarodno pravo upravo zbog svoje konzervativnosti i odanosti svojoj domovini. A drugo, libertarijanski autori su po pravilu bili zastitnici tradicionalnih zajednica (porodice, crkve) od pokusaja njihovog razaranja i "popravljanja" od strane "prosvetljene" drzave. Tvrditi da u "drugoj Srbiji" sede libertarijanci je smesno. U "drugoj Srbiji", u sustini, sede evronacionalisti, dakle ljudi bez ikakve konkretne politicke ideje, osim te, da je sve sto EU kaze, radi i zahteva ispravno. Pripisivati im nekakvu komplikovanu ideologiju je pogresno (jer nije tacno), kontraproduktivno (jer umesto "druge Srbije" u ocima neutralnih posmatraca diskredituje same kriticare) te stetno (jer, umesto da unapredi razumevanje bilo politicke filozofije bilo "druge Srbije" ga zapravo unazadjuje i stvara nesporazume).
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 06 oktobar 2008 00:15
libertarijanski mocnici - name one
«Libertarijanizam je ideologija onih koji su "gore" u društvenom sistemu. Bogati bi želeli da se njihovo bogatstvo ne umanjuje porezima, a oni na vlasti želeli bi da se vlast ne umanjuje ograničenjima."
Ako izuzmeno americke oceve osnivace, libertarijanizam nikad nije bio, a pogotovo nije tipican, za one koje su "gore". U svojoj najogoljenijoj formi, libertarijanizam se svodi na borbu za smanjenje drzavne vlasti, to jest spektra dobrovoljnih ljudskih aktivnosti koje su zabranjene ili ogranicene zakonom (tj. silom). Dakle, prvo sto bi uradio libertarijanac na vlasti je upravo da smanji svoju vlast. Takodje, bogati ljudi to jest korporacije su protivnici libertarijanizma jer im ne odgovara slobodna trzisna utakmica u kojoj mogu sve da izgube. Naprotiv, oni koriste svoju moc i bogatstvo da prosire funkcije drzave u svoju korist. Dakle, rade nesto potpuno suprotno od onog sto zagovaraju libertarijanci.
.jpg)
'Nevidljiva ruka' ne postoji niti stvara bilo sta. 'Nevidljiva ruka' je samo opis elementarne cinjenice da delatnost motivisana sebicnim motivima moze da bude drustveno korisna. Na primer, pekar pece hleb da bi zaradio novac, ali istovremeno obezbedjuje hranu za druge ljude (ili vi mislite da pekar pece hleb da bi bio drustveno koristan?). Iz toga ne sledi prakticno nista sto ste u ovom tekstu napisali, a pogotovo ne da svako moze da "radi sta hoce". Naprotiv, svako mora da radi nesto sto je korisno za druge da bi sam imao sta da ponudi na trzistu u razmenu za ono sto je njemu potrebno. Pekar ne moze da ne pravi hleb (ili nesto drugo sto je drugim ljudima potrebno), jer u suprotnom nece moci da plati sve ostalo sto mu je potrebno za zivot, od prebivalista pa nadalje.
Prvo, SAD su konzervativno, religiozno i patriotsko drustvo. Svakom politicaru kojem bi palo na pamet da zagovara nekakvu svetsku drzavu ili samo uniju sa Kanadom i Meksikom bila bi odmah navucena ludacka kosulja. Amerikanci ne priznaju ni medjunarodno pravo upravo zbog svoje konzervativnosti i odanosti svojoj domovini. A drugo, libertarijanski autori su po pravilu bili zastitnici tradicionalnih zajednica (porodice, crkve) od pokusaja njihovog razaranja i "popravljanja" od strane "prosvetljene" drzave. Tvrditi da u "drugoj Srbiji" sede libertarijanci je smesno. U "drugoj Srbiji", u sustini, sede evronacionalisti, dakle ljudi bez ikakve konkretne politicke ideje, osim te, da je sve sto EU kaze, radi i zahteva ispravno. Pripisivati im nekakvu komplikovanu ideologiju je pogresno (jer nije tacno), kontraproduktivno (jer umesto "druge Srbije" u ocima neutralnih posmatraca diskredituje same kriticare) te stetno (jer, umesto da unapredi razumevanje bilo politicke filozofije bilo "druge Srbije" ga zapravo unazadjuje i stvara nesporazume).
Ako izuzmeno americke oceve osnivace, libertarijanizam nikad nije bio, a pogotovo nije tipican, za one koje su "gore". U svojoj najogoljenijoj formi, libertarijanizam se svodi na borbu za smanjenje drzavne vlasti, to jest spektra dobrovoljnih ljudskih aktivnosti koje su zabranjene ili ogranicene zakonom (tj. silom). Dakle, prvo sto bi uradio libertarijanac na vlasti je upravo da smanji svoju vlast. Takodje, bogati ljudi to jest korporacije su protivnici libertarijanizma jer im ne odgovara slobodna trzisna utakmica u kojoj mogu sve da izgube. Naprotiv, oni koriste svoju moc i bogatstvo da prosire funkcije drzave u svoju korist. Dakle, rade nesto potpuno suprotno od onog sto zagovaraju libertarijanci.